ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКИ СТАТУС ДЕЦЕ У ПУ „ПЧЕЛИЦА“ АПАТИН У ШКОЛСКОЈ 2020/21. ГОДИНИ
09.12.2020.
Почетком сваке школске године у ПУ „Пчелица“ утврђује се говорно-језички статус индивидуално, на нивоу групе и нивоу установе. Ова година је специфична због пандемије Корона вируса и нешто мањег броја присутне деце. Због тога су све групе посећене више пута те је тестирање рађено у септембру, октобру и новембру и трајало је дуже него иначе. Током посета групама, прикупљени су подаци о изговору гласова „Тријажним артикулационим тестом“ . Тестирање је обухватило сву присутну децу. Сем тих података, током посета групама, прикупљени су подаци и о разумевању говора, начинима комуникације, појави муцања као и стању графомоторике.
Посећено је свих 29 група у 10 објеката. Деца у 4 јаслене групе нису тријажирана, али је током посета праћен развој говора, језика и комуникације. Може се констатовати да је говорно-језички развој око очекиваног код већине деце узраста од 1 – 2,5 године, у објекту „Јаслице“.
Од осталих 25 група у 9 објеката установе, тестирано је 478 деце (78,61% од броја уписане деце).
ДОБИЈЕНИ РЕЗУЛТАТИ СУ СЛЕДЕЋИ:
1. Од 478 тестиране деце само 109 ДЕЦЕ ИЛИ 22, 8% НЕМА ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКИХ ПОТЕШКОЋА. Од тог броја, 77 су предшколци.
2. Неку врсту поремећаја говора, језика или комуникације има 369 деце, тј. 77,19% (неправилна артикулација, муца, одбија да говори, не говори,..).
3. ДИСЛАЛИЈЕ као поремећај у изговору гласова су најбројније, и евидентиране су код 326 тестиране деце, односно код 68,2% . Од тога 207 су предшколци, а 119 су деца узраста 3-5,5 година. Тај проценат за Србију износи од 60% до 62%. Деца су 2150 пута неправилно изговорила неки глас, а пре 11 година 1492 пута.
Најчешће неправилно изговорени гласови ове године су:
1. Ч и Џ 277 - (прошле године 316 пута)
2. Р 249 - (прошле године 253 пута)
3. Ш и Ж 229 - (прошле године 251 пута)
4. С, З, и Ц 146 - (прошле године 163 пута)
5. Љ 134 - (прошле године 146 пута)
Редослед гласова је исти као и прошле године.
По узрасним нормама дете са 4 године може правилно да артикулише све гласове, а са 5 година треба правилно да користи скоро све елементе говора и језика од артикулације до граматике. Оно што се може толерисати у изговору предшколаца, јесте евентуално изостајање правилног изговора гласова Р, Љ и Њ.
4. ДЕЦА ИЗ АУТИСТИЧНОГ СПЕКТРА, ДЕЦА КОЈА ОДБИЈАЈУ ДА ГОВОРЕ, РАЗВОЈНЕ ДИСФАЗИЈЕ као тежи облик оштећења говора и језика.
- Ова деца су приказана у укупном броју деце са проблемима у говору, зато што је на почетку шк. године тешко урадити тачну брзу дијагностику. У овој групи је 23 деце (4,81%), прошле године је било 30, а школске 2010/2011, 11 деце , што је тада износило 1,61% тестираних.
- У оквиру њих је 5 деце која НЕ ГОВОРЕ ( 1,04%), од тога су 2 предшколаца
- И даље је велики број деце са поремећеном мелодијом говора - матерњи језик говоре као да им је страни. То је најчешће директна последица проговарања уз ТВ и компјутер на страном језику, а не уз родитеља, тј стварање вештачке двојезичне средине.
- Број деце која ОДБИЈАЈУ да говоре је исти као прошле године, њих 15 (3,13%), од тога је 6 предшколаца. Ни једно дете није процењено као селективни мутизам који представља анксиозни поремећај - немогућност говорења у широј социјалној средини код детета које има развијен говор, а траје најмање месец дана.
4. МУЦАЊЕ као поремећај ритма , темпа и течности говора је евидентирано код
- 6-оро деце (1,25%)
- 2011 је било 13 деце (2,25%)
- Просек у свету и Србији је око 1%.
- Примећено је да је порастао број деце која муцају током првих месеци трајања пандемије Корона вируса, са 3 на 6
5. ГРАФОМОТОРИКА као способност држања оловке и писања је од стране васпитача и медицинских сестара-васпитача, процењена овако:
-Око 2/3 група имају добру графомоторику
-Постоје велике индивидуалне разлике унутар групе - нека млађа деца имају бољу
графомоторику од старијих у групи
-Графомоторика је процењена као боље развијена него прошле године
На основу свих прикупљених података, биће предузети кораци на индивидуалном и групном плану.
Деци ће бити подељено 67 ПОЗИВА (40 предшколцима ) за индивидуалне логопедске третмане , када то буде дозволила епидемиолошка ситуација у нашој општини. Из истог разлога је и смањен број планираних позива, и то само за оне најургентније.
У групама где је то процењено као потребно, предузети су одређени кораци и то :
- На нивоу групе је договорено да се свакодневно раде вежбе логомоторике (вежбе говорних органа) као и вежбе фине моторике шаке и прста у циљу стимулације развоја говора, језика и графомоторике као и вежбе дисања.
- Планирано је одржавање родитељских састанака са темама из области ране стимулације говора и језика и развоја графомоторике
- По потреби ће, током године, бити предузети и други кораци.
Тања Иванишевић
логопед