ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ГОВОРА

08.04.2020.

Развој говора предшколског детета се одвија брзо, са много свакодневних промена и веома различито од детета до детета. Због тога се родитељи често питају:

„Шта је то „нормалан“ развој говора, шта моје дете треба да зна пре поласка у школу, када треба да изговара који глас,...?“

Једно од развојних правила је да нема прескакања развојних фаза. Развој једне функције, услов је за појаву друге. Увек се најпре појављује разумевање говора, па прва реч, па реченица.

РАЗВОЈНЕ НОРМЕ

Развојне норме кажу да просечно дете:

* проговори око прве године

* између 1,5 и 2. године почиње да гради реченицу

* око 6. године реченица има око 5-6 речи

* око 5,5 углавном правилно изговара све гласове

* са 6 година речник има око 3000 речи

* са 6 година састављају и растављају кратке речи на гласове

* са 6 су графомоторно спремни да препишу слова

* са 6 су усвојене основне граматичке форме, говор је разумљив и граматичан.

 

КАДА ДА СЕ ЗАБРИНЕМО?

Наравно, неки све ово успеју раније, неки касније. Одступања су могућа и дозвољена и сматра се да су прихватљива ако не прелазе више од пола године наведене развојне норме. Стручну помоћ затражите:

* ако ваше дете не реагује на говор

* ако не успоставља контакт погледом

* ако са 18 месеци не реагује на своје име

* ако са 2 године нема реч

* ако са 3 године нема реченицу

* ако после 6. године не изговара све гласове и говор је аграматичан

* ако има поремећај ритма говора у виду застајкивања и понављања гласова или речи.

 

УЛОГА ПОРОДИЦЕ

Да би дете развило говор, потребна је стална, што ранија стимулација. Са њим се мора комуницирати од самог рођења. Говор треба прилагодити узрасту детета.

Најоптималнији период за развој говора и језика је период до треће године. После тога, све је теже.

Ако знамо да је првих 1000 дана кључно за укупан развој детета, да у првој години, када дете још не говори, мозак формира везе великом брзином као никад касније, да су то темељи будућег укупног развоја, онда је јасно зашто је важно да сваки моменат од самог рођења буде нека врста стимулације. Често је узрок касног проговарања у недостатку искустава детета, због недостатка физичке активности, аудитивних и визуелних подстицаја околине, када дете и поред нормалних биолошких чинилаца не развија говор. Породица је прва карика у ланцу стимулације. У њој дете добија МОТИВАЦИЈУ ДА ГОВОРИ. Од те богатије или сиромашније стимулације зависи много тога у развоју детета. Важно је напоменути да се развој говора не ради издвојено, већ је део укупног развоја.

Комуникација је двосмерна, значи да се учи АКТИВНИМ учествовањем а не само пасивним слушањем. Зато је неприхватљиво да дете било ког узраста сатима седи испред ТВ-а или рачунара и „губи“ драгоцено време пасивно посматрајући неадекватне садржаје најчешће на неком страном језику.

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИМО, ПРЕПОРУКЕ

Потребно је бити у сталној инеракцији са дететом, а то значи:

* реагујте на његов покушај говора, охрабрујте га тако што ћете те покушаје приметити, похвалити, тумачити, именовати

* будите добар говорни узор, говорите чисто и изражајно без тепања, не критикујте погрешно изговорену реч

* причајте са дететом, играјте се, певајте песмице, читајте различите текстове, пустите да говори, слушајте и одговарајте на питања

* укључујте га у свакодневне активности

* пажљиво бирајте садржаје на ТВ-у и телефону и помогните му да их разуме, ограничите време гледања тих садржаја вођени мишљу да је то за дете „губљење“ времена

* постављајте питања, подстичите дете да поставља питања, заједно коментаришите догађаје, заигравајте га, провоцирајте говор, постављајте стимулативна питања, проширујте разговор...увек знајући да се говор учи личним искуством и одговором околине на те покушаје.

* Ако дете не покушава да говори, ви га подстичите на то, ако покушава, ви га охрабрите, приметите те покушаје без критике, то му је награда и сигнал да ради нешто добро и да то покуша поново, то је мотивација.

Ово су неке опште препоруке. Свако дете тражи другачији приступ, сваки проблем, другачије решење. Начин стимулације зависи од узраста, интересовања, личних капацитета детета,... нема обрасца како се то ради, али ако га ПАЖЉИВО СЛУШАТЕ, СТРПЉИВО СЕ УКЉУЧУЈЕТЕ У ЊЕГОВУ ИГРУ И АКТИВНОСТ И НЕНАМЕТЉИВО НУДИТЕ ДОБРЕ ГОВОРНЕ ОБРАСЦЕ, учинићете најбоље за развој говора вашег детета.

Уколико и даље имате неке недоумице, увек можете затражити стручну помоћ логопеда.

логопед, Тања Иванишевић