ПОЛАЗАК У ЈАСЛИЦЕ/ВРТИЋ

Полазак у јаслице /вртић је велика животна промена за дете и родитеља. Деца на различите начине реагују на промену и одвајање:

* Могуће је отворено и бурно негодовање деце приликом растајања од родитеља, плакање, грчевито држање за родитеља, одбијање комуникације са децом и васпитачима

* Дете може бити јако тужно и патити за родитељима, али његова осећања понекад не морају бити јасно препознатљива

* Поједина деца су повучена, одбијају да једу или спавају. Могу да буду пасивни посматрачи, да се држе своје омиљене играчке или се повлаче у неки заклоњени кутак

* Код неке деце се може јавити љутња и раздражљивост

* У току адаптације, нека деца могу да одреагују телесним реакцијама. Могу се јавити болови у стомаку, повраћање или главобоља

* Нека деца изгледа као да се „привремено враћају“ на претходну развојну фазу (почну да тепају, пишке у гаћице, задржавају столицу)

*Оваква понашања су пролазног карактера и нестају када се дете прилагоди новој средини и када почне да се осећа сигурно.

Како можете помоћи свом детету да се брже и лакше навикне на јаслице/вртић:

* Деца воле рутине – важно је да дете има ред у распореду активности код куће – време оброка, шетње, одласка на спавање. Што је сличнији са распоредом у вртићу дете ће се лакше прилагодити

* Веће промене у породичном животу (пресељење, рођење другог детета, нагла промена навика) могу да продуже период адаптације

* Трудите се да вртић опишете реално

* Полазак детета у јаслице/вртић може код вас изазвати реакције забринутости или узнемирености. Не преносите своје бриге на дете

* Растанак са дететом испред собе требао би да буде кратак и срдачан, а не дугачак и драматичан. Можете осмислити неки поздрав при растанку

* Тренутак растанка обично делује најдраматичније али, већина деце се након што родитељ оде смири и заигра

* Увек се поздравите са дететом – одлазак без поздрава чини дете још несигурнијим. Приликом растајања реците када ћете доћи по њега – после ручка, ужине. Будите тачни и испоштујте договор

* Уважите тешкоће вашег детета у прилагођавању. Сада сте му потребни – посветите му своје слободно време, будите му партер у игри, прелиставајте сликовнице, причајте приче, поведите га у шетњу.

* Дозволите детету да изрази своје емоције. Реченице попут „Немој плакати, немој бити тужан“ обично не помажу. Ваше дете има право да буде тужно

* Градите однос поверења са васпитачима свог детета